О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


КАДА ТИ НЕКОМЕ ПОСТАНЕШ СВИТАЦ

Гордана Јеж Лазић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

 

 

КАДА ТИ НЕКОМЕ ПОСТАНЕШ СВИТАЦ

       (Десанка Ристић, Умиљанка, Свет књиге, Београд, 2021)


Гордана Јеж Лазић


Поетско-прозна збирка Умиљанка пета је књига Десанке Ристић, али прва у жанру дечје књижевности. Интригантна већ својим несвакидашњим насловом, ова збирка претендује да већ од свог појављивања на дечјој књижевној сцени постане добар друг. Књига са којом ће основци нижих разреда разиграно закорачити у свет знања насловом је асоцијативно повезана са бојанком, сликовницом којом су потпуно овладали у предшколском узрасту, што им у старту улива самопоуздање стеченог знања. Истовремено, наслов ове збирке крије и једну од оних митских светлости детињства саме ауторке, па њена прва књига за децу настаје као омаж мајци и њеној неиспуњеној жељи да ауторка понесе управо име Умиљанка.


И управо у тој митској имагинацији Десанка Ристић оживљава фантастични свет детињства из два супротна угла. Док је поезија настала из видокруга самог детета, што је у књижевности за децу врло тешко постићи, прозни део књиге настаје са дистанце одраслог човека и ове приче могле би се посматрати као својеврсне елегичне минијатуре. Али, поетско је истовремено и спона целе збирке, јер су лирске слике готово песнички интониране у аналитички поглед одраслог човека у властито искуство у њеним прозним текстовима.  


Унутар поетског дела збирке такође је наглашена подела у два циклуса. И не прати случајно први циклус мотиве првог сусрета са песмом и школом, са првим данима ђака првака. Са педагошког становишта, поруке ових песама, упућене на другарство, тимски дух, емпатију, уважавање различитости, поштовање и надасве љубав, на развијање маште и креативности, и те како су драгоцене. Сходно томе, ауторка примат даје садржају и ни у једном тренутку није оптерећена композицијом, чак ни метриком, али песме задржавају мелодичност. Ритмика је ненаметљиво постигнута бројним асонанцама и алитерацијама звучних гласова, најчешће сонаната. Упркос жељи да сваки стих изнедри из душе детета у себи, Десанка Ристић исконски успева да забележи потпуно несвакидашње песничке слике. Од персонификација попут чичка који се заљуби у лековиту траву и сове која се расани усред дана због љубавних јада, до метафора у којима девојчици береш звезде, док у себи кротиш лава, нежна учитељица проводи своје малишане кроз, ни мало лак, свет првих љубави. А симболична слика заљубљене природе има психолошки ефекат природности одрастања и ослобађања од стида. Језик је питак, проходан, близак вокабулару детета, али истовремено и асоцијативно разигран до раздраганости.


Стилски, ауторка остаје у истом оквиру и у другом поетском циклусу, али ове песме добијају и своју дидактичко-методичку компоненту. Тако деца кроз стихове стичу знања о кружењу воде у природи, странама света, чиниоцима основних математичких операција, таблици множења, особинама азбуке и абецеде, важности физичког васпитања, филмској уметности, краљици Баната – лудаји, али формирају и здраве темеље својих социјалних и националних животних ставова. Песме Математика и Весела таблица сврставају се у ред иновативне поезије савремених аутора домаће књижевности за децу и с тог становишта значајно је скренути пажњу на ту врсту поезије у овом тренутку. Занимљиво је посматрати их и из вечито  интригантног угла повезаности математике и поезије. Није сувишно подсетити се сумерске песникиње Енхедуане, која се у 23. веку п.н.е. бавила поезијом и астрономијом, или персијског песника Омара Хајама, који ће у математици остати упамћен по геометријском решавању кубних једначина, а у поезији по делу Рубаије, познатом по вези катрена и теорије графова, коначно управо његова поезија оставиће трага и на поезију Езре Паунда. Зашто ићи тако далеко када говоримо о поезији за децу? Зато што су темељи које деци у том узрасту постављамо неисцрпан извор свих њихових будућих надахнућа и постигнућа. А учитељ је онолико добар, колико га његов ученик превазиђе. Десанка Ристић је тога у сваком тренутку свесна и готово је немогуће раздвојити учитеља и књижевника и у њеном стваралаштву.


Прозни део збирке је истовремено ауторски искорак у нови жанр, али и актуелан савремени начин приповедања у краткој форми. Ови кратки елегични записи суштински су сећања на догађаје који су имали свој поучни карактер у одрастању, али и тренуци самоспознаје. Свака од ових прича носи и своју антићевску запитаност унутра у себи шта се то пропустило, изгубило на путу осамостаљивања. Негде би њихова спона и заједничка порука и била садржана у Повратку, јер ако заборави одакле је кренуо, човек у једном тренутку евидентно више неће знати ни камо се запутио. Вратити се бојама и мирисима детињства значи вратити се себи, остати чврсто на земљи, попут краљице равнице. Не изгубити свица у себи да би ти некоме могао да постанеш свитац.




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"